За хељду се каже да је краљица планина. У златарском крају се традиционално гаји и користи као здрава, лековита али и хлебна биљка. У последње време потражња за њом је све већа због њених прехрамбених, али и лековитих својстава, па њен узгој представља велики потенцијал. Хељда се скоро увек сврстава у житарице, иако је ботанички гледано, она зељасто поврће. Осим за исхрану, хељда се користи и у друге сврхе. Љуспице хељде, које представљају заштитни део зрна хељде које се љуштењем одваја од јестивог дела, користе се, у комбинацији са сушеним лековитим биљем, за производњу јастука и душека као пуњење за њих.

Хељда је захвална биљка јер успева на различитим земљиштима. Кратког је вегетационог периода и брзог раста. Сазрева за отприлике три месеца од часа сејања, па је врло погодна као предусев, јер брзим растом пригушује коров. Хељда има једну врло занимљиву особину коју нема ниједна друга житарица. На зељастој стабљици развија се и до 2000 мирисних, белих, ружицастих и црвених цветова, сложених у гроздасте цвасти, врло богате нектаром, па их радо посећују пчеле. Цветови се развијају неуједначено тако да време цветања траје и до тридесет дана.