Златарски сир је један од најпознатијих и најквалитетнијих аутохтоних млечних производа у Србији. Припада групи белих меких сирева, а по садржају млечне масти сврстава се у групу пуномасних сирева. Вековима се справља на традиционалан начин у сеоским домаћинствима подно Златара, у околини Нове Вароши. Једна од главних карактеристика златарског сира је та да се производи од пуномасног крављег млека.

Поднебље Златара, климатски услови и састав трава, међу којима се налазе и бројне лековите биљке, омогућили су да Златарски сир има посебан укус. Млеко потиче са надморске висине од 800 до 1.500 метара. Вековна традиција у начину производње допринела је да његова специфичност буде већа. Тајна производње је у малој количини произведеног млека, подсиравању одмах након муже крава, начину дозревања и надморској висини на којој зри. Није га могуће индустријски произвести у квалитету који има традиционална производња.

Златарски сир се прави тако што се у свеже помужено млеко дода маја, а након једног сата кроз масу се прође кашиком како би се сурутка што боље одвојила од сира. Онда се сачека још један сат и сир се ставља у газу у којој опет стоји још један сат. Онда се, још увек у гази, сир ставља под дрвени круг који се притисне каменом и тако стоји 4 до 5 сати. После тога се сече на кришке, дебљине до једног центиметра, слаже у канте и редом соли. Сир се држи на топлом око 40 до 45 дана док не сазри.