Манастир Дубница се налази у селу Божетићи на обронцима планине Јавор. Дубница је манастир лепе архитектуре и загонетне историје са бриљантно клесаним порталима, розетама, прозорима и олтарским нишама, који су морали имати дуго трајање и краљевско порекло.
Најновији траг упућује на прве деценије XV века, прецизније на епоху обласних господара, када је манастир Дубница подигнут на темељима неке старије грађевине. То је време када су у Србији и Босни великаши и жупани обнављали утврђене градове. Међутим, од остатака цркве манастира Дубница и конака из тог периода данас се мало шта може распознати. На једином и већ испраном остатку фреске, на довратнику портала наоса, три од четири словна броја шкрто сведоче да је Манастир Дубница грађен и живописан 1422. године. После више од два века, манастир Дубница је доживео свој највећи успон. Било је то у времену када се на трону рашких митрополита и касније пећког патријарха, налазио Гаврило Рајић - Рашковић, један од најзнаменитијих представника познате лозе, кнежева Рашковића. Арсеније Чарнојевић је, тумаче приповедачи и хроничари, последњу зиму пред Велику Сеобу провео у Дубници, безбедан и сигуран до пролећа 1690. године, када је са народом и свештенством прешао Саву и Дунав. Са њима се селио и велики број житеља Старог Влаха и Полимља, на челу са кнежевима Рашковићима. Турци су зато манастир Дубницу спалили до темеља. Манастир Дубница је у тами векова био неугасиво кандило између Јавора и Увца, тапија немањићке земље. Народ се у турском ропству окупљао у потаји око манастира Дубнице, кришом крштавао и венчавао. Гореле су свеће за живе и мртве, призиван Бог да врати живе са ратишта, да изагна освајача, да подари новорођенче, да опрости грехе.
Цркву Свете Тројице манастира Дубнице краси иконостас, рад дрворезбара Мирослава Трбусића из Крагујевца и иконе, рад иконописца Ивана Ковалчека из Новог Сада, које је манастиру својим прилозима даровао народ овог краја. Манастир Дубница сада живи неки нови живот на старовлашкој висоравни. Осим белоглавих супова, који је са крицима надлећу и чувају, долазе и туристи, као и путници намерници и са радошћу упознају ову тајанствену духовну светињу.
