Етно село Штитково представља типичан пример живог етно села. Очувана првобитна архитектура која се разликује од архитектуре осталих села, последица је његове функције као једног од седишта старовлашке племићке породице Рашковића. Припада старовлашком типу насеља.

Овде су се задржали најстарији типови кућа и привредних зграда, примитивни начин сточарења и производње оруђа. Куће су постављене у низу, лицем окренуте ка цркви и школи. Сама конструкција кућа је атипична за сеоска насеља јер је кућа у потпуности копија зидане градске куће XIX века каквих још има по околним варошима: Пријепољу, Ужицу, Прибоју и Новој Вароши.

Свака кућа у приземљу има подрум који је зидан од камена, а мештани тврде да су подизани на остацима порушених двора кнезова Рашковића, што је могуће јер су камени блокови много боље и лепше обрађени него што је уобичајено. Довратци су такође лепо обликовани и изнад сваких подрумских врата уклесане су године градње куће (1891, 1896, 1898). Ова појава није непозната у западној Србији, али чињеница да свака кућа и то само у центру села има ове плоче је јединствена. На подрумима се уочавају прорези који су служили као пушкарнице. Подруми су коришћени као дућани, механе, пекаре, а у једној је била и ковачница.

Горњи спрат куће је од борових брвана, а кров је на четири воде са покривком која је била од камених плоча које и сада стоје, а доношене су из мајдана Маће код Ивањице. Неки кровови су били покривени шиндром.