Јаворски рат 1876 - 1878.

Србија је све до 1876. године била вазална зависна кнежевина и плаћала је Турској годишњи данак. Исте године повела је борбу за независност. Тај рат у народу назван је „Јаворски рат“, јер су се најтеже борбе водиле у нашем крају на планини Јавор. Турском војском командовао је Омер паша и Мехмед Али паша, док је српску војску до победе водио мајор Михајило Илић.

Битка је отпочела у 11 часова 6. јула на Ивањдан, на Калипољу. Трајала је до 18 часова увече. У тренутку када српска војска прелази у расуло, чувени jаворски јунак Михајило Илић, уводи ред и враћа морал и код војске и код старешина. Доноси смелу одлуку да заобилазним маневром преко Катића, Пресеке, Чемернице и Штиткова, зађе Турцима за леђа и отуда их нападне.

Његов план се употпуности испунио. Чак до Јанкова врха је направио тај заобилазак и отуда их нападне. У турској војсци настаде паника, каква се не памти у историји ратова. Бацили су опрему, оружје, одело и панично бежали, ни сами не знајући куда беже. У једном кратком окршају 24. августа, између Јанкова и Василина врха погинуо је храбри Илић у својој 31 години живота.

Српске војске на Јавору било је око 35.000 са 50 топова. Турска војска је била бројно већа и боље наоружана. Имала је боље пушке, топове и бољу опрему. Српска војска је тешко настрадала. Погинуло је око 7.000 војника. И Турака је изгинуло и рањено скоро толико. Изгинули српски војници на Калипољу пренешени су на Јавор и ту сахрањени.